Izbor i priprema parcele za podizanje zasada leske

ODABIR PARCELE ZA GAJENJE LESKE

Leska kao vrsta nije veliki probirač zemljišta,pa se uspešno može gajiti na gotovo svim tipovima zemljišta. Međutim najbolje rezultate daje na dubokim i rastresitim zemljištima. Leski najviše odgovaraju peskovito-glinovita zemljišta i humosn-karbonatna zemlišta. Leska ne podnosi plitka,siromašna,suva i kisela zemljišta. Zemljišta sa visokim nivoom podzemnih voda kao i ona gde se dugo zadržavaju površinske vode nisu pogodna za gajenje leske.

Posle odabira parcele bilo bi poželjno uraditi hemisku analizu zeljišta. Hemiska analiza zemljišta je uglavnom besplatna za registrovana poljoprivredna gazdinstva i rade je poljoprivredne stručne službe u Vašoj opštini.

Za proizvodni zasad leske optimalni granulometriski (mehanički) sastav zemljišta bi bio: 15-20% gline, 20-30% sitnog peska,15-20% koloida i 30-50% krupnog peska.

Optimalni hemiski sastav zemljišta za formiranje zasada leske bi bio (na 100 grama vazdušno suvog uzorka): humus 3%, mineralnog azota 0,12-0,22%, lako usvojivog fosfora (P2O5) 6-8 mg. , lako usvojivog kalijuma(K2O) 8-12 mg., lako usvojivog magnezijuma (MgO) 80-120 mg. I do 5% kalcijum karbonata (CaCO3).

Leska može da uspeva na zemljištima različite pH vrednosti 5-9 pH, ali joj najviše odgovaraju neutralna zemljišta sa pH reakcijom 6,8-7,3 pH. U koliko imate odstupanja od ovih vrednosti trebate pristupiti korekciji pH vrednosti zemljišta. Za izuzetno kiselim zemljištima sa pH vrednošću ispod 5 pH treba se uraditi kalcizacija zeljišta. Ona se izvodi tako što se 2/3 unesu prilikom dubokog oranja na 40-50 cm dubine a peostala 1/3 prilikom površinske pripreme zemljišta pre sadnje ili neposredno posle sadnje. Popravka pH vrednosti izuzetno alkalnih (baznih) zemljišta preko 9 pH vrši se zakišeljavanje mineralnim đubrivom kisele reakcije. U slučaju nedostatka optimalnog % humusa pristupa se humizaciji zemljišta.Postoji nekoliko načina povećanja % humusa. Najjednostavnije i najeftinije je da nekoliko godina pre sadnje se zaoravaju velike količine žetvenih ostataka kao i setva određenih biljnih vrsta i njihovo zaoravanje u godini pre sadnje. Najoptimalnije je zaorati 50t stajnjaka po hektaru.

PRIPREMA PARCELE

Za dobar prijem sadnica i dobar napredak budućeg zasada neophodna je osnovna priprema parcele budućeg zasada. Za podizanje višegodišnjeg zasada neophodno je uraditi rigolovanje (duboko oranje) dublje od 50 cm ako postoje odgovarajući uslovi i dublje. Dubine veće od 60 cm su neophodne za podizanje zasada sadnicama kalemljenim na mečjoj lesci.

Dobra alternativa rigolovanju je podrivanje koje treba izvršiti na dubini većoj od 60 cm. Važno je napomenuti da duboko oranje kao i podrivanje treba izvršiti za jesenju sadnju u rano proleće a za prolećnu sadnju u ranu jesen. Ovo je bitno iz razloga da bi se zemlja slegla i dovoljno usitnila do momenta sadnje.

Kopanje rupa ili bušenje burgijom na ledini (ne oranoj ili podrivenoj parceli) treba izbegavati i primenjivati samo na izuzetno strmim parcelama na kojima nije moguće pristupiti mehanizacijom. Velika mana ovakvom pristupu sadnje je takozvani efekat (čaše) ,gde posađena sadnica nema dovoljno sitnog zemljišta za razvoj korena, nema dovoljno provetravanja korena kao i usled kišnih godina koren je izložen velikoj količini vode, koji može dovesti do lošeg prijema sadnica kao i kasnijeg slabijeg napretka primljenih sadnica.




Scroll