Voćne sadnice šljiva – Požegača

Poreklo Šljiva Požegača je stara sorta nepoznatog porekla, smatra se da potiče iz Azije. Ranije je bila najzastupljenija sorta šljive u Srbiji, ali se u novijim zasadima sve manje sadi zbog osetljivosti na virus šarke šljive. Sorte tipa Požegača su zastupljene u mnogim evropskim zemljama pod različitim nazivima: u Hrvatskoj je poznata kao Bistrica, u Nemačkoj kao Hauszwetsche, u Engleskoj kao Common Plum ili German Prune, dok se u Francuskoj naziva Quetsche d’Alsace, a u Rusiji i Bugarskoj kao Венгерка i Кюстендилска синя слива. U Rumuniji je poznata kao Vinete Romanesti, u Poljskoj kao Węgierka Zwikła, a u Mađarskoj kao Besztercei szilva. U Češkoj se zove Švestka domácí.

Vreme zrenja Ova sorta sazreva krajem avgusta (+8) i spada u kasnije zrele sorte.

Stablo Požegača se lako umnožava izdancima. Izdanačka Požegača je srednje bujna, dok je kalemljena na džanarici bujna. Kruna stabla je gusta, sa oblikom od piramidalnog do širokopiramidalnog. Grane su dobro obrasle rodnim drvetom. Osetljiva je na prouzrokovače plamenjače i rđe, dok je relativno otporna na monilioze. Takođe, veoma je osetljiva na virus šarke šljive, koji izaziva deformacije na plodovima i njihovo prevremeno opadanje. Ova sorta se može gajiti i u lošijim uslovima gajenja, kao što su siromašnija zemljišta i slabija agrotehnika. Zbog dugog vegetacionog perioda i kasnog sazrevanja, ne preporučuje se gajenje iznad 600 m nadmorske visine. Deblo je osetljivo na oštećenja od mraza, posebno sa jugozapadne strane.

Cvetanje Cveta kasno i relativno kratko, a u pojedinim godinama može cvetati i eksplozivno. Požegača je samooplodna sorta.

Rodnost Ova sorta kasnije prorodi, ali rađa obilno, često na alternativnoj osnovi.

Plod Plodovi su sitni (17-18 g), eliptičnog oblika sa plitkom brazdom, tamnoplave boje i prekriveni obilnim pepeljkom. Meso je ćilibarnožute boje, čvrsto, sočno, slatko-nakiselog ukusa sa harmoničnim odnosom šećera i kiselina i izraženom prijatnom aromom. Kvalitet plodova je odličan (ocena 4,5) i smatra se najboljom sortom šljive po kvalitetu mesa, jer sadrži 19% suve materije.

Koštica je srednje krupna (1,2 g), uskoeliptičnog oblika i lako se odvaja od mesa.

Namena Požegača se koristi za potrošnju u svežem stanju, sušenje i u konzervnoj industriji. U Srbiji se najviše prerađuje u rakiju, koja je odličnog kvaliteta. Daje suvu šljivu dobrog kvaliteta, ali manje krupnoće. Plodovi imaju dobru transportabilnost i mogu se čuvati u hladnjači 3-4 nedelje.

Selekcija Postoji veliki broj tipova Požegače koji se razlikuju po bujnosti, rodnosti, stepenu oplođenja, vremenu zrenja, krupnoći plodova (15-25 g) i kvalitetu mesa. U Srbiji, kao i u drugim zemljama (Nemačka, Bugarska, Mađarska, Češka, Poljska) dosta je rađeno na klonskoj selekciji Požegače. Tokom 1956. godine, u Boričevcu kod Valjeva, odabran je klon nazvan Selekcija B1-56, koji ima krupniji plod (24 g). Na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu izdvojene su dve selekcije: Rana maleševska, koja sazreva 10 dana pre, i Pozna maleševska, koja sazreva 20-25 dana posle standardne Požegače. U Bosni su 1982. godine dve selekcije Požegače priznate kao nove sorte: Bosanka (obilna rodnost, masa ploda 22 g) i Korajka (umerena rodnost, masa ploda 24 g).

Ocena Zbog dobre rodnosti, odličnog kvaliteta i velike upotrebne vrednosti plodova, Požegača će i dalje zadržati značajno mesto u voćarskim zasadima. Pri podizanju novih zasada treba koristiti selekcije visokog stepena samooplodnosti i krupnijeg ploda, kao i zdrav, bezvirusni sadni materijal. Sadnju treba obavljati samo u područjima gde nije prisutna zaraza šarkom šljive ili gde je ona sporadična i slaba.

Zaključak Šljiva Požegača je vrhunska sorta koja se ističe svojim izvanrednim karakteristikama, uključujući aromu, ukus i kvalitet ploda. Sa svojim plodovima koji prate visoke standarde, ona je omiljeni izbor među voćarima i ljubiteljima šljiva, a takođe predstavlja značajan deo voćarske ponude u Srbiji i regionu.

Dostupno na podlozi: Džanarika, Mirobolan B i St. Julien.