Voćne sadnice višnja – Oblačinska

Oblačinska višnja

Poreklo Oblačinska višnja nije sorta, već predstavlja skup većeg broja genotipova različite rodnosti i krupnoće ploda. Tačno poreklo Oblačinske višnje nije poznato. Ona je razmnožena izdancima koji su uzeti iz prirodne populacije višnje iz sela Aleksandrovo (između Niša i Prokuplja). Postoje tvrdnje da je u taj kraj doneta iz Vojvodine.
Prvi veći zasad ove višnje podignut je na imanju Zemljoradničke zadruge u Oblačini (kod Prokuplja) i po tom mestu je dobila naziv Oblačinska.
U toku sedamdesetih godina došlo je do njenog masovnog širenja, čemu je doprinela njena osobina da se lako razmnožava izdancima.
Danas je Oblačinska višnja u Srbiji zasađena na oko 3.000 ha i dominira u sortimentu višnje (preko 60% od ukupnog broja stabala).

Vreme zrenja Sazreva krajem druge dekade juna.

Osobine biljke Stablo je slabe do srednje bujnosti, sa okruglastom i gustom krunom.
Ima „sper“ (kompakt) habitus krune i odlikuje se kratkim internodijama. Listovi su sitni i tamnozelene su boje. Pošto se razmožava izdancima, Oblačinska višnja se ne kalemi, već se gaji na sopstvenom korenu.
Pogodna je za gustu sadnju. Razmak sadnje je manji nego kod drugih sorti višnje i obično iznosi 4 x 3 m. Relativno je otporna na mrazeve i sušu. Podnosi i nešto lošija zemljišta. Cveta srednje rano. Izrazito je samooplodna.
Vrlo rano prorodi, obično u drugoj godini po sađenju, a punu rodnost dostiže u šestoj godini. Rada radovno i obilno (u dobrim zasadima prinosi mogu biti i preko 20 t/ha).
Rodne grančice su raspoređene po celoj dužini starijih grana. Nije sklona ogoljavanju, pa se rezidba svodi na proređivanje krune.

Osobine ploda Plod je sitan do srednje krupan (2,5-4 g), okruglastog oblika, tamnocrvene boje. Peteljka je kratka (oko 3 cm). Lako se odvaja od ploda u punoj zrelosti, pri čemu sok ne curi.
Meso je srednje čvrsto, sočno, kiselog ukusa i prijatne arome. Sok je intenzivno crvene boje. Sadrži 14-17% suve materije. Odlikuje se visokim sadržajem antocijana. Koštica je relativno krupna i učestvuje u masi ploda sa 8-12%. Pogodna je za razne vidove prerade (sok, kompot, konditorski proizvodi).

Ocena Oblačinska višnja je široko rasprostranjena i privredno veoma značajna za našu zemlju. Značajan deo proizvodnje se izvozi kao smrznuta i konzervirana višnja ili kao koncentrovani sok.
Pojedinih godina se javljaju problemi pri plasmanu usled hiperprodukcije i neorganizovanosti u otkupu i izvozu. Ova sorta je cenjena zbog visoke rodnosti, male bujnosti, dobrog kvaliteta ploda, skromnih zahteva u pogledu uslova gajenja (zemljišta, klime i agrotehnike). Međutim, ima i brojne mane: plod je sitan, koštica je relativno krupna, formira dosta izdanaka, ima plitak korenov sistem, tako da pri mehanizovanoj berbi može doći do izvaljivanja stabala.

Treba posvetiti pažnju klonskoj selekciji Oblačinske višnje u cilju izdvajanja klonova sa boljim biološko-privrednim osobinama, posebno sa krupnijim plodom.
Takođe treba posvetiti više pažnje proizvodnji sadnog materijala. Dosadašnji način umnožavanja – pomoću izdanaka iz rodnih zasada nije dobar zbog opasnosti od širenja sejanaca sa lošijim osobinama.
Oblačinska višnja ponekad se koristi i kao slabo bujna vegetativna podloga za trešnju i višnju. Međutim, rezultati često nisu zadovoljavajući zbog slabijeg ukorenjavanja i obilnog formiranja izdanaka. Bolje rezultate daje kada se koristi kao posrednik između podloge i plemke, jer utiče na smanjenje bujnosti i povećanje rodnosti.

Dostupno na podlozi: Magriva i Divlja trešnja.