Voćne sadnice trešnja – Lambert

Lambert

Poreklo Potiče iz SAD. Nastala je sredinom XIX veka kao spontani sejanac Napoleonove. Pronašao je H. Lewelling u voćnjaku J.H. Lamberta u mestu Milvoki (Milwaukee) u američkoj državi Oregon.

Vreme zrenja Vrlo pozna sorta, sazreva u šestoj nedelji trešanja (+27).

Stablo je bujno, sa granama koje rastu uspravno, pod oštrim uglom. Relativno je otporna na zimske i pozne prolećne mrazeve.

Cveta srednje kasno. Samobesplodna je sorta (S3S4). Oprašuju je sorte: Germersdorfska, Hedelfingenska, Van, Sju, Samit, Droganova žuta.

Rodnost Kasnije prorodi. Umerene je do dobre rodnosti.

Plod je krupan (8 g), okruglasto-srcastog oblika, tamnocrvene boje. Peteljka je srednje duga (4 cm) i lako se odvaja od ploda.

Meso je crvene boje, čvrsto, hrskavo, sočno, slatko-nakiselo, aromatično, visokokvalitetno. Sok je obojen. Sadrži 17,2% suve materije.

Koštica je srednje krupna, sa srednjim učešćem u masi ploda (6,1%).

Osetljivost na pucanje ploda: osetljiva.

Ocena Odlikuje se dobrom rodnošću, krupnim plodom i dobrim kvalitetom. Međutim, plodovi su osetljivi na pucanje i trulež. Pored toga, oni se slabije drže na grani, pa su skloni otpadanju.

Dostupno na podlozi: Magriva, Divlja trešnja i Kolt. Po porudžbini Gizela 5 i Gizela 6.